Dana, 12. 10. 2021. godine, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Inicijative”, autora Milana Konjovića i Dragana Stojkova, povodom obeležavanja 60 godina “Likovne jeseni”, u Kući legata u Beogradu, s početkom u 20.00 časova.
Izložbu će otvoriti mr Danilo Vuksanović.
Postavka izložbe trajaće do 31. 10. 2021. godine.
Više o izložbi:
NA ISTOM TRAGU, DVA SLIKARA MILAN KONJOVIĆ/DRAGAN STOJKOV
Likovna jesen je povezala delo dva slikara, Milana Konjovića i Dragana Stojkova na simboličkom nivou oko zajedničkih nastojanja, ideja i inicijativa. Iako u odsustvu kontinuiteta, uz brojne nepogode koje su je zadesile u smutnim devedesetim godinama XX veka, Likovna jesen i dalje postoji i nastavlja da traje. Savremena umetnost transformiše svoja višestruka lica, razvija se i širi u sveobuhvatnoj nameri da upozori društvo na različite probleme. Sveprisutnost digitalne slike i preko potrebna angažovanost promenili su slikarski čin i ideale likovnosti, uputivši ih na sasvim drukčiji put. U vremenu Milana Konjovića taj proces je započeo i traje i dan danas. Dragan Stojkov se priključio ovom procesu i dalje sigurno gazi koracima sopstvenog slikarskog puta. Obojica su ostali dosledni svojim likovnim ubeđenjima i senzibilitetima. Shodno temperamentima, njihova slikarstva su posve različita a stvaralačke pojave ovih poznatih umetnika govore nam o dalekosežnim uticajima ekspresionističkih i novorealističkih tendencija umetnosti XX veka.
Likovna jesen predstavlja stožerno mesto susretanja umetničkih pravaca i strujanja, sinonim jezgra žive umetničke prakse. Inicijativa je termin koji najbolje objedinjuje naizgled sporedne napore slikara Milana Konjovića i Dragana Stojkova, da povezujući savremene umetničke tokove, svoj rodni Sombor označe istinskim umetničkim centrom.
Milan Konjović (1898–1993)
U rasprostiranju Konjovićevog imena još s kraja XIX veka, potom u gotovo punom stvaralačkom XX veku, delo Milana Konjovića često je u fokusu izlagačkog i istraživačkog okulara. Sabiranje njegovih slika, u mnoštvu razasutih dela u zemlji i inostranstvu odvodi nas na uzbudljiv put utaban velikim brojem priznanja, u kome iščitavamo karakter Konjovićevog dinamičnog kretanja ka uspehu (ponekad ometenog ideološkim i drugim spoticanjima) na kome je od samog početka, slikar vojvođanske ravnice i ljudi na njoj koristio potentnu snagu svoje istrajne slikarske ličnosti. Predan strukturi pokretačke vizije zasnovane na probojnom i izrazito individualnom kursu progresivnog toka, Konjović predstavlja simbiozu neumornog delatnika i glasnog (najboljeg) samo-afirmatora. Sklon samouverenim odbijanjima koji mu pripisuju različite uticaje, opasan neobuzdanim temperamentnim svoje ličnosti, uz neumorno ponavljanje subinskih činilaca koji su ga odredili i izdvojili od drugih, Milan Konjović je misleći i radeći istovremeno, trajno obeležio slikarski razvoj naše umetnosti. Pominjući sporadične uzore iz istorije umetnosti sa ponekom slikarskom ličnosti kojoj je dozvolio da stane uz senku njegove veličine, ovaj slikar moderne u kojoj je sazreo, dozvolio je potonjim slikarima da na osnovu njegovih dostignuća ostvare dalje tokove jugoslovenske umetnosti. Okupljeni oko njegove osobene harizme i energije pratili su njegov ritualni čin slikanja u prirodi koju je sebi podredio, slikarski primenio i podigao je u svom ramu zavatrene borbe sa samim sobom. (film koji je Dragan Stojkov snimio 1975. godine u polju –čin slikanja Milana Konjovića, predstavlja vanredni vizuelno umetnički dokument).
Dragan Stojkov (1951)
Dragan Stojkov je slikar dugogodišnjeg unutrašnjeg dijaloga sa vremenom. U svakom trenutku njegovog slikarskog procesa prepoznaje se težnja ka bezvremenoj slici, univerzalnoj ikoni u kojoj je prostor alegorično izmešten. Prostor njegovih kompozicija nastanjen je pažljivo odabranim elementima kako bi se izgradila vizuelna enigmatična pripovest sugestivne snage. Dugačak je spisak predmetnih, pejzažnih, portretnih, popularnih i simboličkih referenci koje Stojkov iz ciklusa u ciklus razrađuje. Kontekst se precizira ali proverene, likovne vrednosti uvek ostaju prisutne na njegovim platnima. One služe osnovnoj ideji temporalnog hoda u vremenskoj liniji usmerenog ka nesagledivim okvirima večnosti. 1 Profil vojvođanskog Anteja, Milan Konjović i Galerija Matice srpske, Dr Tijana Palkovljević Bugarski, Mr Danilo Vuksanović, 2018. 2 Progresija slikovnog pisma Dragana Stojkova, Mr Danilo Vuksanović, Katalog Kaleidoskop. Umetnik – Kolekcionar – Kritičar. UMETNIK Dragan Stojkov, 2021. U traganju za odgovorima na pitanja o poreklu kulture i civilizacije, o neuhvatljivosti vidljivog i nevidljivog, o romantičarskom susretu sa istorijskim ličnostima i njihovim sudbinama, realistički koncept naizgled oponentnih motiva pred nama uspeva da otkrije obilje fiksirano imaginativne prirode. Da bi bolje razumeli mehanizme stvaralačkog kreda Dragana Stojkova, neophodno je da u sebi ponovimo staru istinu kako slikar ne može uteći sopstvenoj slici koja ga neprestano pokreće. Zamah nasleđa slikareve ličnosti ne možemo do kraja razumeti ako ne sagledamo idejnu i konceptnu nameru koja se i u ovom slučaju prirodno taloži tvoreći specifičan palimpsest. Simbolične i asocijativne slike unutar same slike/kompozicije, građenje novih konotacija naizgled jasnih motiva, kao i svesna zagledanost u horizont prostornih veduta dokaz su da je nesvesni nivo posmatranja neophodan ako želimo da ove cikluse sažmemo u jedan, zajednički. Zajednički imenitelj svih slikarskih serija Dragana Stojkova je progresija simboličkog slikovnog pisma. Novi Sad, septembar 2021.
