U utorak, 19. 4. 2022. godine, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Mreže popodneva”, autora Lune Jovanović, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 14. 5. 2022. godine.
Više o izložbi:
Ono u šta ja gledam nikada nije ono što želim da vidim, zato što je to, pojavno, samo veo – nešto daleko izvan onoga što ja zaista želim da vidim.
Žak Lakan
Serija fotografija Mreže popodneva otvara pitanje odnosa sa pronađenim predmetima, zatečenim ambijentima i pojavama koje autorka tretira kao svojevrsni fragment subjektivizovanog prostora. Stvari i tvari pojavljuju se pod direktnim svetlom popodneva, ali u izvesnom naličju svojih prvobitnih namena i funkcija. One tako postaju jednako skrivene koliko i razotkrivene. Načinom na koji su pozicionirane, tretirane su kao sakralni artefakti ili kao predmeti – fetiši postupkom preokretanja običnog u neobično, prirodnog u natprirodno, logičnog u alogično. Status koji im je dodeljen podrazumeva dostojanstvo sakralnih, ili kultu svojstvenih artefakata, čija pojavnost prevazilazi okvire ornamentalnosti i utilitarnosti. Na izvestan način autorka, isključivo estetskom obradom odabranih predmeta, imitira daljinu i auratičnost kultne slike, te suštinski upućuje na fenomenološku daljinu svakodnevnih stvari i pojava.
Posmatrač je u nedoumici o statusu stvarnosti prikazanog, izmešten u sferu granično čudesnog – istovremeno poznatog i svakodnevnog ali i oneobičenog i nepoznatog. U ključu fenomenološke i filozofske misli Morisa Merlo – Pontija, subjekt tone u percipirani objekt, te objekt sebe misli u meni, a ja postojim kao percipirani predmet koji počinje da postoji za sebe. Drugim rečima, da li ćup u koji se gleda može da uzvrati moj sopstveni pogled?
Autorka nastoji da ukaže na aspekte gledanja koji joj izmiču, a ne na one kojima je u stanju da ovlada, te posmatrača navodi na uvid o suštinski nespoznatljivoj dimenziji onoga u šta se gleda i odnosa sa onim što je posmatrano. Ključnu ulogu u ovakvom doživljaju igra, ne toliko ono što je vidljivo, već ono što se ne vidi, a pretpostavlja se da postoji. Realni ili objektivni aspekt prikazanih predmeta i pojava biva donekle nečitljiv, upitan i irelevantan. Način na koji ova serija fotografija konotira odnos obično – neobično ponuđen je posredstvom kreiranja prostora koji nastoji da sažme ove krajnosti.
Da li su to zaista fragmenti jednog popodneva u čije se mreže posmatrač upliće zajedno sa autorkom?
Luna Jovanović
Biografija:
Luna Jovanović je Osnovne studije završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2013) na katedri za Fotografiju, Master studije na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu (2015) na odseku za Teoriju umetnosti i medija. Dvostruki je stipendista Fonda Dositeja za mlade talente Republike Srbije, te dobitnik fotografske nagrade Memorijal Dragoljub Tošić (2009).
Priredila je sedam samostalnih izložbi: Stvar, Muzej Šibica, Sremski Karlovci (2018); Hortus Femini, Mala galerija Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor (2017), Kulturni centar Novog Sada (2014); Stvar, Galerija Štab, Beograd (2016); Autoportreti, Galerija Lautliev, Plovdiv, Bugarska (2014), Galerija New Moment, Beograd (2011); Utisci, Kulturni centar Zrenjanina (2013); Autoportreti, Autorka je samostalne umetničke publikacije Zapisi (2020).
Učesnica je na sedamnaest kolektivnih izložbi od kojih se izdvajaju: In Statu Nascendi, Galerija PH21, Budimpešta (2020); Dvanaesti internacionalni festival ženske fotografije u Alepu, Sirija (2015); 2015: Telo kao dokaz, Galerija Artget, Beograd (2015); 1 slikar, 15 slika, 30 umetničkih dela, Galerija Milan Konjović, Sombor (2015); Utelovljenja, Studentski kulturni centar Novi Sad (2014); Festival fotografije Union, Plovdiv, Bugarska (2012), Perspektive 12, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (2013).
U periodu od 2017. do 2020. godine autor je i predavač na radionicama neformalnog obrazovnog karaktera iz oblasti Primenjene fotografije koje održava u Novom Sadu i Beogradu. Autorkin izbor radova predstavljen je u Atlasu likovnih umetnosti, primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – 21. Vek (2014). Teorijski rad objavljuje u okviru Časopisa za savremenu kulturu Vojvodine, Nova Misao (2015). Autorkini izbori fotografija i portfolio umetnika objavljivani su u Original magazinu (2020), Magazinu Bazar (2017), online Magazinu Before After (2017), Elle magazinu (2015), Travel magazinu Srbija (2014).
Aktivno se bavi primenjenom fotografijom kao preduzetnik u okviru foto studija Intuit, a umetnički rad zasniva na fotografiji i foto kolažu. Autorkin vizuelni izraz često uključuje omaž kao način reinterpretacije i istraživanja.
Dobro došli!
