U utorak, 28. jula, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Kontinuitet”, Grupe 747, s početkom u 19.30 časova.
Postavka izložbe trajaće do 22. avgusta.
Vajarska Grupa „747“ zasniva se na istraživanju skulpture kao jezika redukovane forme. Iako pripadamo različitim generacijama i razvijali smo se u različitim pravcima, delimo zajedničko obrazovno iskustvo i istu vajarsku školu koja je oblikovala naše razumevanje materijala, mase i prostora. Naši radovi nastali su u različitim materijalima – od mermera, kamena i metala, do betona. Skulpturu posmatramo kao proces redukcije, kao traganje za osnovnim odnosima zapremine, konture, dinamike i statike. U tom okviru, svaki od nas razvija sopstveni pristup. Posebnu pažnju posvećujemo očuvanju tradicionalnih vajarskih postupaka koji su naš temelj. Izložbom želimo da prikažemo kontinuitet rada kroz različita tumačenja istih vajarskih principa. Radovi koji čine postavku ne teže predstavljanju zajedničkog stila, već prikazivanju širine jedne tradicije, njenu sposobnost da kroz generacije formira autore koji govore različitim jezicima forme. Nastojimo da očuvamo i produžimo tradiciju vajarskog zanata. Tradicionalne metode obrade materijala za nas predstavaju stabilne okvire unutar kojih razvijamo savremeni izraz. Drugim rečima, tradicija nije samo polazište prošlosti, već funkcionalan sistem koji omogućava da se istraže novi vizuelni i prostorni odnosi. Očuvanje tih principa ne vidimo kao vraćanje u prošlost, već kao način da unutar proverenih postupaka istražimo nove odnose forme, prostora i materije. Sa druge strane, naš cilj nije naglašavanje individualnih poetika, već uspostavljanje dijaloga između njih, kako bi ukazali na šire polje savremenog vajarstva, te mogućnosti njegovog promišljanja danas kroz kontinuitet vajarske prakse.
Osnivač grupe
Sanja Đorđević, master vajar
Branislav Ristić (Uroševac, 1978) je vajar i stručni saradnik na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Član je Udruženja likovnih umetnika „Bistrica“, Udruženja likovnih umetnika Kosova i Metohije, čiji je potpredsednik od 2022. godine i Vajarske grupe „747“. Autor je više samostalnih izložbi, među kojima su „Zagrljaj“ (Gračanica, 2024), „Ritam i harmonija 2“ (Negotin, 2022) i „Ritam i harmonija u skulpturi“ (Zubin Potok, 2021), a izlagao je i na brojnim kolektivnim izložbama u Srbiji. Učestvovao je na više likovnih kolonija, simpozijuma i stručnih radionica, kao i u organizaciji umetničkih programa i festivala.Realizovao je značajne javne i sakralne projekte, među kojima se izdvaja Spomen-obeležje „Žrtvama martovskog pogroma 2004. godine“ u Gračanici (2024), kao i izrada duboreznih ikonostasa, carskih dveri i drugih crkvenih umetničkih dela za hramove i manastire, uključujući Hilandar i Hram Svetog Save u Beogradu. Autor je i više od osamdeset duboreznih ikona različitih formata. U svom umetničkom radu istražuje odnose forme, ritma, materijala i tradicije, sa posebnim interesovanjem za skulpturu i sakralnu umetnost.
Đorđe Jocić (Vučitrn, 1996) Osnovne i master studije završio na fakultetu umetnosti u Prištini (sa trenutnim sedištem u Kosovskoj Mitrovici) na smeru Vajarstvo u klasi Borislava Vulevića i Peka Nikčevića. Izlagao je više puta na grupnim izložbama od kojih izdvaja Mali likovni salon KCNS, Dom kulture u Gračanici, Gradski muzej u Kosovskoj Mitrovici. Učesnik mnogobrojnih kolonija, jedna od njih je i kolonija „Belovodska rozeta“. Član je Udruženja likovnih umetnika Kosova i Metohije i Vajarske grupe „747“. Živi i stvara u Kosovskoj Mitrovici.
Katarina Nedeljković (Kosovska Mitrovica, 1996)
Umetničko obrazovanje započela je u Kraljevu, gde je završila Srednju umetničku školu na odseku za Restauraciju i konzervaciju predmeta. Dipolomirala je 2021. godine na Vajarskom odseku Fakulteta umetnosti u Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici). Na istom fakultetu je 2024. godine odbranila master rad u klasi profesora Peka Nikčevića. NJen dosadašnji umetnički rad odlikuje aktivno prisustvo na likovnoj sceni kroz samostalne i kolektivne izložbe, kao i učešće na brojnim likovnim kolonijama. Realizovala je dve autorske izložbe, učestvovala na godišnjim izložbama Fakulteta umetnosti, bijanalima crteža i brojnim drugim izložbama širom zemlje. Članica je Udruženja likovnih umetnika Kosova i Metohije i Vajarske grupe „747“ . Zaposlena je u Pokrajinskom kulturnom centru Priština, kao saradnik i uspešno učestvuje u realizaciji programa i održavanju izložbi. Istraživajući prisustvo i odsustvo oblika, prolaznost i dugovečnost formi, kombinaciju materijala, autorka uspešno objedinjuje arhetipsko i savremeno. Živi i stvara na Kosovu i Metohiji.
Sanja Đorđević (Kosovska Mitrovica, 1996) Osnovne i master studije Vajarstva završila na Fakultetu Likovnih umetnosti Priština sa sedištem u Zvečanu/Kosovskoj Mitrovici. Dobitnica je priznanja za rezultate ostvarene tokom studija. Bavi se skulpturom, crtežom, fotografijom i dokumentarnim filmom. Autor je foto-monografije „Mir i radost u Duhu Svetom“(2022), osnivač je Vajarske grupe „747“, član Foto saveza Srbije, i Udruženja likovnih umetnika Kosova i Metohije. U svom umetničkom istraživačkom radu bavi se spomeničkom skulpturom, sa posebnim osvrtom na odnos masa u kojoj prepoznaje mogućnost da se kroz redukovana likovna sredstva oblikuju trajne vrednosti duhovnog iskustva i kolektivnog pamćenja, dok u oblasti crteža istražuje njegov značaj u tradiciji fresko slikarstva. Učesnica likovnih festivala i kolonija. Izlagala u Srbiji i inostranstvu, uključujući Kinu, Koreju, Kubu, gde je njen fotografski rad dobio međunarodno priznanje.
Uroš Pavković -Diplomirao je 2018. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Zvečanu /Kosovskoj Mitrovici, na odseku za Vajarstvo. Od završetka studija profesionalno se bavi figurativnom skulpturom, sa posebnim fokusom na portret i ljudsku figuru. U svom radu neguje tradicionalni vajarski pristup i tehnike modelovanja, usmeren ka realističkom oblikovanju forme. Pored samostalne umetničke prakse, bio je angažovan na realizaciji brojnih skulptura namenjenih javnom prostoru, sarađujući na projektima sa istaknutim autorima iz oblasti vajarstva. Učestvovao je u izradi ornamentalne plastike Hrama Svetog Save u Beogradu, kao i u restauraciji ornamentalne plastike na zgradi Beogradske železničke stanice. Takođe je učestvovao na više umetničkih kolonija i vajarskih saziva u zemlji. Dobitnik je nagrade na Konkursu za idejno rešenje spomenika Borislavu Pekiću u Podgorici. NJegov rad odlikuju anatomska preciznost, posvećenost zanatskom izvođenju i izražen interes za psihološku karakterizaciju portreta. Živi i stvara u Srbiji.
Vladimir Antić (Kosovska Mitrovica, 1992)
Osnovne i master studije, završio je na klasi profesora Peka Nikčevića. Potvrdu, da je bio jedan od najboljih studenata generacije, dobija Takođe, veliki uspeh dostiže i u učešću u klesarskom kampu 2015. godine, pod mentorstvom profesora Vladana Martinovića. Publici se predstavio na brojnim izložbama i likovnim kolonijama: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Kraljevo, Aranđelovac, Beograd, Novi Sad, Banja Luka, Kruševac, samo su neki od gradova gde su se njegovi radovi mogli videti. Inspiraciju za svoje radove pronalazio je u pojedinim fazama i delima stvaralaštva Konstantina Brankusija, Hansa Arpa, Henrija Mura, Barbare Hepvort i Olge Jančić. Kao saradnik za Likovnu oblast tri godine je radio je u PU „Danica Jaramaz'“ u Kosovskoj Mitrovici. Nakon toga, prelazi u Gradski muzej Kosovska Mitrovica gde uspešno obavlja poslove konzervatora, punih 10. Godina.
